НИМБУСОВ ПОДРУМ

НАЈБОЉИ СРПСКИ КАНДИДАТ ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА МИР Наташа Кандић се бије Инспирисано америчким предлогом да уважена боркиња за људска права и мир у свету, наша ди ка Наташа Кандић добије Нобелову награду за мир, враћам се још једном старом предлогу за ову н ајпрестижнију светску награду, држећи да ми имамо и боље кандидаткиње. Први пут објављен о 05.10. 2012. Нобелов централни комитет је ове године превазишао себе доделивши „награду за мир“ Европској унији. Након избора Мартија А хт исарија, чије миротворне мисије не морамо истицати, те Барака Обаме, који је „Нобела“ добио на невиђено, на „дођем ти“, пре него што је стигао до свог првог милиона цивилних жртава, на ред је дошла ЕУ, која се природно деформисала у друштвену структуру која више личи на хијерархију каста у средњевековној Индији него на уређену Европу деветнаестог века. На шта заправо ЕУ личи и куда ће одвести својих пет стотина милиона становника и можда још толико колатерално повезаних жртава

БЕДАНЕЦ ЈЕ СИЛОВАО КЕКЕЦА Уистину не знам како је дошло до тога да ми реномирани љубљански Меднародни инштитут ИФИМЕС шаље редовно на електронску адресу своје политичке анализе. По наслову и поднаслову, човека може помислити са респектом да има посла са експертским трустом мозгова, под равнатељством директорâ доц. Др Зијада Бећировића и извесног Бакхтyар Аљафа. Ту је и наша дика Будимир Лончар у улози председника Саветодавног одбора ИФИМЕС. Ако су (ИФИМЕС) и нечије политичко оружје (што је у уређеној и цивилизованој Европској унији јелте незамисливо), очекује се да тако паметни спин-мајстори свој посао раде на највештији, најсуптилнији и интелигентан начин. Ма какви. Директор Инштитута г. Бе ћ ирови ћ у једн ој изјаве даје си за право да устврди да " параде треба да организују само велике и еко номски успешне државе , обележавајући догађаје који су важни за Европу и цели свет ". О, тако словенач ка и тако босанска изјава. Изјава изникла из хендикепа малих

БЕОГРАДСКИ ИЗБОРИ - МИ ДА ДОЂЕМО, А ОНИ ДА ОСТАНУ Photo: serbiathroughamericaneyes Наш Београд је највећи Београд на свету. Остали Београди, а има их подоста нарочито у Америци, су симпатична ушушкана месташца, углавном дремљива . У нашем Београду је увек бучно и динамично, политички р едовно мистериозно. Након општенародних избора чији смо и сход антиципирали у напису "Избори у Србији: Трка проданих душа" и затим о творењу Владе у напису " Постиз борни протести - о д зла ка горем" , на реду су београдски избори. Ф раншиза пропадања се наставља . Београд доноси јако пуно пара па с у отрцани политички шмиранти кренули у још једну рунду очајн ичке политичк е игранк е , која је веома слич на плес ном маратону до смрти који је Сидни Полак о вековечио у филму "Коње убијају, зар не?" . Има ли икаквог још изборног циља сем грабежи , више нико не зна. Ако је метро неки фиктивни симбол п рилажења цивилизованој Европи, сви ти политичари