НИМБУСОВ ПОДРУМ

Политички аналитичар Алексеј Кишјухас се бавио својим колегама које је назвао "политичким врачевима" . Наиме, у оних пар слободних медија током владавине Слободана Милошевића, гостовали су и међусобно дебатовали једино политичари. А затим, по медијима наједном гостују, дебатују, сматрају, мрсомуде, тумаче и којешта предвиђају – политички аналитичари, односно стручњаци опште политичке праксе. У питању су дежурни прогнозери наше политичке будућности или комотни прорицачи наше друштвене судбине, те редовно гостујући и неуморни (и неиспавани) имачи мишљења по јутарњим програмима, односно – политички врачи-погађачи. Кишјухас је, о гле!, себе изузео и уздигао изнад брбљиваца с главног тока. Он није мрсомуд тј.  имач свог мишљења. Он разматра и учи нас као стари патак. Наравно, Кишјухас такође јесте дибидуз политички аналитикус. Он је чакштавише типичан, архетип рећ'емо. Наши аналитикуси безнадежно касне и једва да су понекад добри у погађању тока догађаја уназад. Њихова

ПЕТРОВГРАД НА УДАРУ ФАШИСТА Заоштриле се полемике око враћања назива Петровград данашњем Зрењанину. Ово није бенаста по лемика налична комунистичким кружоцима непосредно после Другог светског рата да ли треба "Деда Мраза" преименовати у "Баба Зиму" ради раскида са назадном прошлошћу. Ов а "прича " око имена града је заправо борба за достојанство националног идентитета. Дакако, са новокомпонованих проеуропских гласила на дуговалним таласи ма "ТАНЈУГА" и тихим певушењем "Лили Марлен " у позадини, попут Пешчаника, Аутономије, Данаса ... кренул и су обрушавајући Focke-Wulf напади на српску народну идеју. Не, галами напредна интелигенција, мора се бранити "нападнути антифашизам". Какве везе краљ Петар има са фашизмом, и како то да Жарко Зрењанин нема савезничких веза са нацистима, за њих нису питања. Тако се и Алексеј Кишјухас, декларисани титоиста по званичном баждарењу и небаждереног али извесног порекла, обру

САМО ЈЕ МРТАВ СРБИН МОЖДА ДОБАР СРБИН   Лука Гордић Пре неколико дана стигла је вест да "случај" несретног дечака Алексе Јанковића, који је извршио самоубиство због неспорно утврђеног дуготрајног "вршњачког насиља" , коначно застарео. Као да су сви одахнули: у Скупштини што неће морати да се превише замарају "Алексиним законом", а грађанистички медији и неизбежне НВО које би да Србију ослободили расизма по сваку цену, не морају да се муче гурањем под тепих националности малих силеџија, који су, скупа са родитељима, ослобођени кривице јер је "случај" политичком вољом до бесвести и потпуне бестидности развлачен, док није коначно ликвидиран . Нису те бруталне силеџије у развоју, сва је прилика, уопште лоша деца, те су добили петице из владања након Алексиног самоубиства што је, признаћемо, ипак светско чудо педагогије. Даље ће добијати, ради инклузије, државне стипендије и све јавне и тајне пролазе ка друштвеној афирмацији и еко